Zvanična Facebook strana knjige
Ciganske Karte u novom svetlu - Vesna Balaban & Žel El --- cena 15 evra

Narudžbine na tel +381 60 397 4 777 ili na mail forum@zvezdavodilja.com


Stranice: [1]
  Štampaj  
Autor Tema: Karl Gustav Jung  (Pročitano 2484 puta)
Paloma
Gost
« poslato: 04. Децембар 2008. 15:41:12 »

Karl Gustav Jung

 Karl Gustav JungKarl Gustav Jung (26. jul 1875 — 6. jun 1961), švajcarski psihijatar, osnivač analitičke ili kompleksne psihologije, u kojoj se razlikuju lično i kolektivno nesvesno.

Život
Karl Gustav Jung rođen je 1875. godine u Kesvilu, u Švajcarskoj, kao sin protestantskog sveštenika. U toku gimnazijskog školovanja prvo je želeo da studira arheologiju, a zatim filologiju, da bi se na kraju opredelio za medicinu. Nakon završenih studija medicine u Bazelu opredelio se za specijalizaciju psihijatrije. Već u 25. godini postao je asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Blojlera, na njegovoj klinici za mentalne bolesti Burghelcli u Cirihu. U 27. godini je doktorirao, a u 30. je postao docent na Ciriškom univerzitetu. Godine 1903. oženio se Emom Raušenbah sa kojom je imao petoro dece i koja mu je bila saradnica do kraja života. Godina 1907. predstavlja prekretnicu u Jungovom životu. Te godine je upoznao Sigmunda Frojda u Beču. Tom prilikom su razgovarali punih 13 sati. Divljenje je bilo obostrano. Jung je govorio da je Frojd prvi značajani čovek kojeg je sreo. Međutim, 1912. dolazi do razilaženja usled sukoba na teorijskom i ličnom planu. Nakon toga Jung osniva sopstvenu, analitičku ili kompleksnu psihologiju, kako bi ukazao na razliku u odnosu na psihoanalizu. Na teorijskom planu Jung je kritikovao Frojdovo prenaglašavanje seksualnosti u životu čoveka. Jedan od najoriginalnijih mislilaca u 20. veku umro je 1961. godine u švajcarskom mestu Kisnahtu.


Jungova psihologija

 Kompleks moći
K. G. Jung ovim izrazom označava sveukupnost "onih predstava i težnji koje imaju tendenciju da ja stave iznad drugih u ticaja i da ove podrede ja". Ovi uticaji mogu biti spoljašnji (različite situacije i individue), ali i unutrašnji (vlastiti nagoni, subjektivne predstave, misli i osećanja). Kompleks moći, bez obzira ο kojim uticajima je reč, stvara u osobi utisak da je ja - kompleks njima nadmoćan gospodar.


 Kolektivno nesvesno
Jung je razvio termin kolektivno nesvesno, kao jedan od uticaja na nastanak i razvoj ličnosti. Pod njime je on podrazumevao neke opšte predispozicije koje su karakteristične za sve ljude ili određene grupe ljudi.U početku je smatrao da je to kolektivno nesvesno karakteristično za svaki narod, ali je u svojim kasnijim radovima odbacio to nacionalno tumačenje kolektivno nesvesnog. Tokom svojih istraživanja i putovanja širom sveta Jung je utvrdio postojanje određenih simbola u svim kulturama i oni po njemu predstavljaju kolektivno nesvesno celokupnog čovečanstva.

Tako kao što sva ljudska bića imaju dve ruke sa pet prstiju u fizičkom smislu, tako i sva ljudska bića imaju neku zajedničku težnju i u duševnom smislu odnosno kolektivno nesvesnim koje sačinjava više arhetipova.


 Kompleksna psihologija
Psihološki pravac koji je zasnovao Jung, kada se 1914. odvojio od Sigmund Frojda i psihoanalize. Prema Jungu, čovek je kompleksno biće: seksualno i religijsko, nagonsko i duhovno, nesvesno i svesno, iracionalno, ali i racionalno. Ličnost je određena prošlim zbivanjima, kao i planiranjem budućnosti. Nesvesno, za Junga, nije samo deponija rđavih nagona, nego je i izvor mudrosti. Pored ličnog nesvesnog, u čiji sastav ulaze mnogi kompleksi, u duševnom životu posebno važnu ulogu ima nasleđeno i nadlično, kolektivno nesvesno.

Njegovi elementi su arhetipovi (npr. rođenja, Boga, Velike majke itd.), koji su nevidljivi koreni našeg celokupnog iskustva i ponašanja. Libido nije samo seksualna, već je celokupna psihička, pa i životna energija. Ako je libido usmeren na spoljašnju stvarnost, to je stav ekstraverzije, a ako je okrenut na unutrašnju, onda je introverzija (ovo je teorijska osnova Jungove tipologije ličnosti, vidi dole).

Ličnost se, po Jungu, razvija tokom celog svog života, ali je on posebnu pažnju posvetio procesu duhovnog razvoja u drugoj polovini života, kada se težište ličnosti pomera sa ja na Sopstvo. Ovaj put spontanog samorazvoja i samoupotpunjavanja, na kojem se ličnost susreće sa svojom Personom, Senkom, Animom/Animusom i Mana—ličnošću, Jung je nazvao individuacijom. Ličnost je samoregulativni sistem koji se razvija pomoću mehanizma kompenzacije, kojim neprestano stremi sve potpunoj ravnoteži.

Za potpuno objašnjenje zagonetnog ponašanja ljudi neophodni su ne samo kauzalno i teleološko objašnjenje, već i akauzalni princip sinhronije.

 Jungova tipologija
Učenje Junga ο tipovima ličnosti i njegova klasifikacija ljudi prema dominantom stavu ili orijentaciji libida na ekstravertni i introvertni tip, kao i prema dominantnoj psihičkoj funkciji na intuitivni, misaoni, osećajni i senzitivni (perceptivni) tip. Kada se uzme psihička funkcija kao kriterijum podele, ljudi se mogu podeliti na racionalni i iracionalni tip. Najzad, kada se ukrste ova dva kriterijuma podele (prema funkciji i prema tipu orijentacije), dobija se tipologija koja ima osam tipova (npr. ekstravertni misaoni, introvertni misaoni, ekstravertni intuitivni, introvertni intuitivni, ekstravertni osećajni itd.)

Knjige:
Neke od knjiga koje je napisao Jung i knjige o njemu i njegovom radu: Sećanja, snovi, razmišljanja, Simboli preobražaja, Arhetipovi i razvoj ličnosti, Jungova mapa duše, Civilizacija na prelasku, Sinhronicitet i ljudska sudbina, Tumačenje snova po Jungu, Jung za početnike, Prepiska između Frojda i Junga, Psihologija Karla Gustava Junga, O razvoju ličnosti, Frojd i Jung o religiji, Jung i tarot, Lavirint u čoveku, Leksikon osnovnih Jungovih pojmova, Jung i politika, Alhemijske studije, Aion, Psihologija i alhemija, Čovek i njegovi simboli, Jung i njegovi sledbenici, Sedam propovedi mrtvima, Psihološki tipovi, Analitička psihologija, Arhetipovi i kolektivno nesvesno, Ranjeni Jung, Leteći tanjiri, Jungova psihologija i tibetanski budizam, Iz života i dela K.G.Junga, Jung i astrologija itd.


Zanimljivosti
Jungu se često pripisuje izreka:

 „Prizvan ili ne prizvan, Bog je uvek tu.“

lat. Vocatus atque non vocatus, Deus aderit
koja je bila ispisana nad ulazom u njegovu kuću i kasnije uklesana na njegovom grobu, ali je u pitanju latinski prevod spartanske izreke koji je on pronašao u spisima Erazma Roterdamskog.

Jung je dao i psihološko objašnjenje fenomena „letećih tanjira“, koje ovu pojavu vezuje za stanja ljudske duše, isključujući mogućnost posete vanzemaljaca
Sačuvana
Ratnica
Gost
« Odgovor #1 poslato: 29. Март 2009. 23:05:57 »

Njegova knjiga "O razvoju ličnosti" ima jako dobre smernice na psihički razvoj ličnosti. Poseban akcenat na uticaj roditelja na psihički život/razvoj deteta.  bravooo (Majke u prvom planu)
Sačuvana
Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  



Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

forum@zvezdavodilja.com